Pregled vaskularnog hirurga predstavlja specijalistički pregled koji ima za cilj dijagnostiku, prevenciju i lečenje oboljenja krvnih sudova, arterija i vena.

Krvni sudovi imaju važnu ulogu u snabdevanju hranljivim materijama svih organa. Arterije nose krv bogatu kiseonikom od srca, dok vene vraćaju krv, osiromašenu kiseonikom u srce. Zajedno čine ključne puteve vaskularnog sistema čoveka.

Poremećaj proticanja krvi kroz vaskularni sistem može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje, pa i fatalnog ishoda.

Kada je neophodan pregled vaskularnog hirurga?

Vaskularna oboljenja mogu biti akutna i hronična. Akutna nastaju naglo, dok se hronična postepeno razvijaju.

Postoji čitav niz simptoma i znakova koji ukazuju na oboljenje vaskularnog sistema koje zahteva pregled vaskularnog hirurga. Otok ekstremiteta, posebno potkolenica, jasno vidljive proširene vene na nogama, osećaj težine i noćni grčevi predstavljaju simptome i znakove oboljenja venskog sistema.

Bol u potkolenicama prilikom napora, bol u miru tokom noći, pojava rana na stopalima ili prstima koje sporo zarastaju, vrtoglavice i nesvestice takođe predstavlja indikaciju za ovaj pregled i ukazuju na oboljenja arterijskog sistema.

Redovni pregled vaskularnog hirurga je obavezan za pacijente koji su imali moždani udar, koji boluju od dijabetesa i onima koji imaju istoriju vaskularnih bolesti. Preporučuje se i kao vid prevencije gojaznim osobama, pušačima, ljudima sa povišenim krvnim pritiskom i sa povišenim vrednostima holesterola i triglicerida u krvi.

Kako izgleda pregled vaskularnog hirurga?

Pregled vaskularnog hirurga obuhvata anamnezu (razgovor o simptomima i istoriji bolesti), fizikalni pregled (inspekcija, palpacija, auskultacija i provera pulseva) i dijagnostičke metode poput ultrazvučnog pregleda sa Color Dopler-om za procenu protoka krvi.

Prvi deo razgovora se sastoji u uzimanju anamneze. Kroz razgovor sa pacijentom lekar saznaje trenutne tegobe, dosadašnje bolesti, životne navike i porodičnu istoriju vaskularnih oboljenja.

Nakon toga sledi fizikalni pregled, koji obuhvata inspekciju, palpaciju i auskultaciju. Inspekcijom se vrši pregled kože kako bi se utvrdilo postojanje promena, zadebljanja, deformacije noktiju, ulceracija, atrofije mišića. Palpacijom se ispituje temperatura kože na kritičnim regijama, bolna osetljivost na dodir i stanje otoka. Procenjuje se kapilarno punjenje, da li postoji valvularna inkompetencija, insuficijencija perforantnih vena…

Auskultacija predstavlja slušanje kojim se otkrivaju šumovi na određenim tačkama, a po potrebi se vrši i merenje obima gornjih i donjih ekstremiteta na simetričnim mestima.

U pojedinim slučajevima za postavljanje dijagnoze neophodni su dodatni pregledi, pre svega kolor dopler krvnih sudova. Ovom metodom meri se protok krvi kroz krvne sudove vrata, ruku, nogu, kao i pregled trbušne aorte. Na taj način se mogu otkriti suženja krvnih sudova, ali i njihova proširenja. Nekada je potrebno i merenje ABI ( ankle brachial indexa) kojim se precizno određuje stepen ishemije stopala i potkolenica kod oboljenja arterijskog sistema donjih ekstremiteta.

Na osnovu nalaza, lekar postavlja dijagnozu, predlaže lečenje (koje može biti operativno ili neoperativno), zakazuje dodatne pretrage poput MSCT/NMR angiografije ako je potrebno i daje savete za prevenciju.

Da li potrebna priprema za pregled vaskularnog hirurga?

Pregled vaskularnog hirurga je potpuno bezbolan i neinvazivan. Traje oko pola sata, osim kada su u pitanju složena stanja kod kojih je neophodno obaviti dodatne dijagnostičke procedure. Specijalna priprema za ovaj pregled nije potrebna, jedino je neophodno da ponesete raniju medicinsku dokumentaciju.

Kada zakazati pregled?

Zakazivanje pregleda kod vaskularnog hirurga je neophodno ako imate sledeće tegobe:

• Bolovi ili grčevi u rukama ili nogama
• Oticanje ruku ili nogu
• Vidljive proširene vene, sa ili bez rana na nogama
• Vrtoglavica, nesvestica ili nestabilnost u hodu
• Noćni bol koji remeti san
• Palpabilna promena u trbuhu koja pulsira