Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu i dalje ispred maligniteta.
Više od 17 miliona ljudi u svetu godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti.

Najvažnija KV oboljenja su:

1. Ateroskleroza: nagomilavanje masnih naslaga na zidove krvnih sudova, što dovodi do njihovog suženja i nedovoljne cirkulacije krvi.
2. Koronarna bolest srca: ateroskleroza na krvnim sudovima koji ishranjuju srce. Postoje različiti oblici i podele koronarne bolesti (akutne i hronične), a u narodu su najpoznatiji infarkt srca i angina pektoris.
   INFARKT SRCA nastaje kad se krvni sud koji ishranjuje srčani mišić naglo zapuši u velikoj meri ili potpuno. Bolesnik tada oseća jak bol u grudima. Potrebno je da se što pre javi lekaru kako bi se terapijskim procedurama ponovo uspostavio protok kroz koronarnu arteriju. Tako se izbegava odumiranje dela srčanog mišića koje može da dovede do smrti. Zato u infarktu srca kažemo vreme je život.
   ANGINA PEKTORIS nastaje kad su krvni sudovi delimično suženi, bolesnik obično ima bolove u grudima tokom fizičkog rada, prolaze odmorom ili upotrebom lekova.
   FAKTORI RIZIKA ZA KORONARNU BOLEST su: šećerna bolest, povišen krvni pritisak, povišene masnoće (loš holesterol-LDL), pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, pol i nasleđe.
   Pol i nasleđe su nepromenljivi FR, delovanjem na ostale, promenom životnih navika, redovnim lekarskim pregledima možemo u velikoj meri da smanjimo pojavu i smrtnost od KV oboljenja.
3. Srčana insuficijencija (slabost srca): srce ne može dovoljno da radi kao pumpa i snabdeva organizam kiseonikom i hranljivim materijama, istovremeno se zadržava tečnost u organizmu, nastaju otoci. Bolesnik najčešće oseća zamaranje, gušenje, nedostatak daha…
4. Bolesti srčanih zalistaka
5. Poremecaji srčanog ritma
6. Zapaljenske bolesti srca: perikarditis, miokarditis i endokarditis.