Pedijatrija
Opšti pedijatrijski pregled obuhvata proveru zdravstvenog stanja i razvoja deteta. Izvodi se pri svakoj poseti pedijatru i usredsređen je na otkrivanje uzroka koji detetu prouzrokuju tegobe. Može biti i preventivan (sistematski), kada je posvećen utvrđivanju rasta i razvoja deteta (telesna težina i visina, procena psiho-motornog razvoja, pubertetskog razvoja, itd.), kao i ranom otkrivanju eventualnih poremećaja. Zato se u okviru sistematskog pregleda obavljaju i pregledi drugih specijalista (stomatologa, oftalmologa, otorinolaringologa, psihijatra, neurologa, psihologa, defektologa, logopeda).
Kada se zakazuje i zbog čega se obavlja pedijatrijski pregled?
Svaka neobična promena u zdravstvenom stanju deteta koja vas zabrinjava je razlog za savetovanje sa pedijatrom. Neka stanja su posebno važna i tada se savetuje poseta pedijatru što pre:
- visoka temperatura u trajanju od tri dana koja ne reaguje na standardnu terapiju za snižavanje temperature (paracetamol, ibuprofen) kao i u trajanju kraćem od 3 dana ukoliko je praćena promenom stanja deteta u smislu poremećaja stanja svesti, glavobolje, zaspanosti, povraćanja, odsutnosti, ospe/krvarenja po koži)
- učestali prolivi ili povraćanje (koji mogu dovesti do dehidracije deteta);
- osip po koži (posebno ako se naglo pojavi, ne prolazi, ako je praćen povišenom telesnom temperaturom i svrabom)
- bolovi u trbuhu (posebno ako su naglo nastali, praćeni povišenom telesnom temperaturom, prolivom i povraćanjem, ne prolaze)
- gubitak svesti, vrtoglavica, jaka glavobolja (posebno ako su naglo nastali, ako su praćeni povišenom telesnom temperaturom i povraćanjem)
- promene u ponašanju deteta (pospanost, slabost, razdražljivost)
Kako se izvodi pedijatrijski pregled?
Pri pregledu se po potrebi: obavljaju merenja (telesne težine i visine, krvnog pritiska, zasićenja krvi kiseonikom pulsnom oksimetrijom, obima glave), zatim se vrši pregled po organima i sistemima: glave (npr. otvorenost i stanje velike fontanele, stanje usne duplje, ždrela, krajnika, otoskopski pregled ušiju), vrata (pokretljivost, stanje limfnih čvorova), grudnog koša (auskultacija srca i pluća), trbuha (bolnost, napetost, osetljivost, peristaltika, procena veličine jetre, slezine ili prisutnosti patoloških promena), ekstremiteta (razvoj, simetričnost, pokretljivost, bolnost), neurološki status (stanje živaca glave, prisutnost meningealnih znakova, stanje primitivnih refleksa kod novorođenčeta i odojčeta, itd.). U sklopu pedijatrijskih intervencija izvodi se primena terapije intramuskularno (u mišić – npr. kod vakcinacije), intravenozno (u venu – npr. infuzija kod dehidracije) i subkutano (ispod kože).
Vakcinacija
Vakcine su medicinski preparati koji sadrže oslabljenog živog ili mrtvog uzročnika bolesti u nekim slučajevima, samo neki fragment uzročnika koji stimuliše imuni odgovor organizma da stvori antitela.
Antitela su posebna klasa proteina koja imaju određene specifičnosti u strukturi molekula. Te specifičnosti pomažu antitelu da „prepozna” uzročnika, te da aktivira imunološki sistem organizma da uništi tog uzročnika.
Vakcine ne „opterećuju” imuni sistem, već ga uče da se adekvatno bori protiv uzročnika bolesti. Nije moguće dobiti bolest nakon primene vakcine, jer se vakcinom unosi oslabljeni uzročnik bolesti koji nije u stanju da izazove bolest, ali pokreće naš imuni sistem da stvara antitela sa kojima se borimo protiv te bolesti.
Najčešći mitovi o vakcinama i istina
Mnogi roditelji strahuju da vakcinišu svoju decu, jer su na društvenim mrežama čitali o štetnosti pojedinih vakcina.
Mit: Vakcine izazivaju autizam
Britanski hirurg Endru Vejkfild je 1997. u prestižnom medicinskom časopisu Lancet (The Lancet) objavio rad u kojem tvrdi da vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) ima veze sa povećanim brojem slučajeva autizma među britanskom decom.
Nakon toga, objavljen je niz istraživanja koja negiraju vezu između MMR vakcine i autizma, Lancet je povukao Vejkfildov rad, dok je sam Vejkfild izbrisan iz registra lekara Velike Britanije.
Ono što povezuje autizam i MMR vakcinu je uzrast u kome se uglavnom dijagnostikuje autizam i prima pomenuta vakcina.
Mit: Vakcine nisu više potrebne – bolesti protiv kojih se deca vakcinišu više ne postoje
Ovaj mit je u direktnoj vezi sa prethodnim, jer kada su roditelji počeli da izbegavaju vakcinisanje dece MMR vakcinom, bili smo svedoci drastičnog povratka morbila tj. malih boginja, bolesti koja je bila iskorenjena istom vakcinom!
Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su prijavili 127.350 slučajeva malih boginja u Evropi 2024. što je dvostruko više slučajeva nego prethodne godine i najveći broj od 1997.
2025. godine došlo je do epidemije u nekoliko drugih evropskih zemalja popularnih među turistima iz Velike Britanije, uključujući Francusku, Italiju, Španiju i Nemačku.
SZO je takođe izvestila da Rumunija, Pakistan, Indija, Tajland, Indonezija i Nigerija trenutno imaju jedan od najvećih brojeva slučajeva malih boginja u svetu.
Vakcinacijom su iskorenjene mnoge smrtonosne bolesti, primer za to je Variola vera ili u narodu poznate velike boginje.
Mit: Prirodni imunitet je bolji od imuniteta stečenog vakcinama
Iako se misli da su neke bolesti blage i bezopasne, itekako mogu da dovedu do ozbiljnih i teških komplikacija.
Vakcinacijom sprečavamo bolest, samim tim i njene komplikacije.
Mit: Vakcine sadrže štetne sastojke poput žive
Vakcine sadrže pomoćne supstance (adjuvanse) koji poboljšavaju imuni odgovor na vakcinu, kao i sastojke koji omogućavaju da se bezbedno primenjuju.
Vakcine predstavljaju biološke proizvode koji se daju prevashodno zdravim osobama i to najčešće deci, one podležu veoma rigoroznim kontrolama kvaliteta i efikasnosti. Takođe, sprovodi se detaljan nadzor nad svim neželjenim pojavama koje se javljaju nakon davanja vakcina i ispituje se da li su te pojave povezane sa datim vakcinama.
Ovakvim pristupom smanjuje se na najmanju moguću meru mogućnost da se u vakcinama nađu supstance koje bi mogle da imaju neki štetni efekat na osobe koje ih prime.
Mit: Više vakcina odjednom može naškoditi detetu
Ne postoji ograničenje koliko se vakcina može primiti odjednom, jer naš imuni sistem prepoznaje svaki fragment vakcine. Davanjem i kombinovanjem više vakcina istovremeno smanjujemo broj uboda i broj poseta lekaru, što za roditelje kao i samo dete ima veliku prednost.
Zašto su vakcine neophodne čak i za zdravo dete?
Da bi se stekao kolektivni imunitet, potrebno je da se vakciniše veliki procenat dece od 95–97% i na taj način štitimo i decu koja ne smeju da prime vakcinu jer boluju od nekog urođenog poremećaja imuniteta.
Da li vakcine mogu imati nuspojave?
Svaka vakcina može da dâ reakciju, počevši od blagih kao što su otok, crvenilo i bol na mestu uboda, pojava temperature, do ozbiljnih komplikacija koje su na sreću retke kao što je anafilaktički šok.
Blage reakcije su znak da organizam reaguje i stvara antitela i one ne treba da zabrinu roditelja jer prolaze za dan-dva.
Saveti za roditelje koji imaju dileme oko vakcinacije:
Najpouzdaniji izvor informacija oko vakcinacije je vaš odabrani pedijatar. Pitajte svog pedijatra sve što vas zanima o vakcinama.
U odojačkom periodu kada se primi najveći broj vakcina, deca imaju kratkotrajno pamćenje tako da im ubod ne stvara nikakvu traumu.